Roditelj u kabinetu: podrška, privatnost i pravo na prekid

Prisustvo roditelja može umiriti adolescenta. Može mu i znatno otežati da kaže: „Ne želim ovo“, naročito kada je roditelj zakazao kurs, platio ga i očekuje određeni rezultat.

To ne znači da je roditelj problem. Znači da tim treba da dogovori njegovu ulogu pre presvlačenja i pripreme uređaja.

Ovaj tekst počinje nakon što je studio već proverio ko prema lokalnim pravilima može dati dozvolu. Dozvola odraslog i sopstvena volja mlade osobe obrađene su u posebnom tekstu o tretmanu maloletnika. Ovde je pitanje uže: ko treba da bude u prostoriji, šta je njegova uloga i šta se dešava kada adolescent i roditelj žele različite stvari?

Dogovorite ulogu roditelja pre ulaska

Prvo pitajte mladog klijenta šta bi mu olakšalo konsultaciju. Možda želi roditelja uz sebe tokom objašnjenja, van prostorije tokom dela procene ili ponovo prisutnog pre potvrde plana. Izbor se može promeniti kada razgovor pređe sa opšte konsultacije na intimnu zonu.

Ne tražite od adolescenta da taj izbor brani pred roditeljem. Kratak razgovor nasamo treba da bude deo odobrenog postupka za sve mlade klijente, a ne znak da nešto nije u redu. Praktičar može reći:

Sa svakim mladim klijentom deo konsultacije razgovaram direktno. Posle možemo ponovo pozvati roditelja i zajedno proći kroz plan.

I roditelju objasnite isti redosled bez predstavljanja njegove uloge kao smetnje. On i dalje dobija informacije koje traže lokalna pravila saglasnosti i proces studija. Privatni deo daje mladoj osobi prostor da pita o bolu, granicama tela, fotografijama, rastu dlaka ili pritisku o kojem ne želi da govori pred drugima.

Pre tretmana dogovorite praktične stvari:

• ostaje li roditelj tokom presvlačenja, pozicioniranja i procedure;
• gde će sedeti i šta može da vidi;
• da li su fotografije potrebne i ko je prisutan tokom snimanja;
• kako će mladi klijent napraviti pauzu ili zaustaviti proceduru;
• kako će praktičar vratiti pitanje adolescentu ako roditelj odgovori umesto njega.

Korisna uloga roditelja može biti jednostavna: da sluša, pomogne da se pitanje ne zaboravi i podrži već donesenu odluku. Ne mora pažljivo da prati tretman niti da podstiče klijenta da istrpi osećaj, osim ako mlada osoba sama traži takvu pomoć.

Govorite adolescentu, ne o njemu. Ako roditelj prvi odgovori, mirno vratite pitanje: „Hvala. Želim da čujem i kako se ovo vama čini.“ Jedno preusmjeravanje je često dovoljno. Ako se ponavlja i mišljenje mlade osobe ostaje nejasno, konsultacija se pauzira.

Kada podrška postane pritisak

Pritisak nije uvek glasan. Može zvučati kao: „Prošle nedelje si ovo hteo“, „Već smo platili“ ili „Završi bar ovu zonu“. Mladi klijent može utihnuti, pogledati roditelja pre svakog odgovora ili pristati dok se istovremeno povlači iz položaja.

Praktičar ne treba da tumači porodični odnos. Treba da reaguje na ono što se sada dešava. Zaustavlja pripremu, vraća privatnost i direktno pita želi li mlada osoba da nastavi danas.

Može reći:

Ovde možemo da stanemo. Termin ne mora da se nastavi samo zato što je zakazan. Moram da znam da danas želite proceduru i da vam dogovorena zona i dalje odgovara.

Ako adolescent kaže ne, povuče se iz položaja ili upotrebi signal za prekid, tretman staje. Roditelj ne može poništiti taj prekid. Tim zatim prati lokalni postupak za beleženje odluke, odvojeni razgovor o plaćenoj usluzi i moguću kasniju konsultaciju.

Ako roditelj negoduje, ne pretvarajte telo mlade osobe u temu rasprave pred njom. Objasnite granicu običnim rečima: dozvola odraslog ne uklanja pravo klijenta da stane. Novac i raspored rješavaju se odvojeno od odluke o proceduri.

Ponekad neslaganje nije oko celog termina. Adolescent prihvata jednu zonu, ali ne drugu, ne želi fotografije, traži drugi položaj ili želi da roditelj izađe tokom procedure. Svaku promenjenu granicu ponovo potvrdite; rezervisan paket nije dozvola za sve što je u njemu navedeno.

Zapis treba da bude kratak i činjeničan: ko je bio prisutan, šta je dogovoreno, kako je mladi klijent saopštio izbor, da li se plan promenio i šta je tim uradio. Oznake poput „težak roditelj“ i nagađanje porodičnih motiva ne pripadaju kartonu.

Roditelj može biti odlična podrška kada svi razumiju njegovu ulogu. Najsigurnija prostorija nije ona u kojoj odrasli uvek ima poslednju reč. To je prostorija u kojoj mladi klijent može da govori, promeni odluku i stane bez prethodnog dobijanja rasprave.