„Posle laserske epilacije ima više dlaka.“ Da li je to uopšte moguće?

Postoji pitanje zbog kojeg terapeut obično zastane na trenutak: „Došla sam da smanjim dlake, a sada mi izgleda kao da ih ima još više. Da li je laser pogoršao stanje?“

Najlakši odgovor je: „Samo vam se čini.“ Najopasniji je: „Nije ništa, uradićemo još nekoliko tretmana i sve će proći.“

Oba odgovora dolaze prerano.

Ponekad dlaka zaista samo izgleda uočljivije. Nekad osoba poredi kožu u potpuno različitim fazama. Postoje, međutim, i retki slučajevi u kojima se rast stvarno pojača, naročito na licu i vratu.

Nema potrebe raspravljati sa klijentom o onome što vidi. Prvo treba utvrditi šta se tačno promenilo.

Šta zapravo znači „ima ih više“?

Ista rečenica može opisivati nekoliko sasvim različitih situacija.

Jedna osoba misli na broj dlaka. Druga primjećuje da su postale grublje. Treća je ranije pincetom uklanjala nekoliko dlačica jednom sedmično, a sada brije celu zonu svaka dva dana. Kod četvrte su se tamne dlake pojavile tamo gde je ranije postojao samo svetli paperjasti rast.

Sve to zvuči kao „ima više dlaka“, ali ne traži isti odgovor.

Zato su prva pitanja vrlo jednostavna. Gde se promena vidi? Unutar tretirane zone ili uz njenu granicu? Da li je dlaka postala tamnija, deblja ili duža? Da li ih zaista ima više ili ih osoba sada češće uklanja? Koji način uklanjanja je koristila pre kursa?

To nije ispitivanje klijenta. Tako nejasna, ali važna briga postaje nešto što možemo pošteno da uporedimo.

Brijanje može potpuno promeniti utisak

Mnogi klijenti počnu redovno da briju zonu tek kada krenu na lasersku epilaciju. Ranije su možda koristili vosak ili čupali pojedinačne dlačice. Navikli su na periode glatke kože i retko su gledali kratko izrastanje.

Brijač presiječe dlaku na površini kože. Prirodni vrh dlake je tanak, dok obrijana dlaka izlazi sa ravnim, tupim krajem. Zbog toga neko vreme deluje grublje pod prstima, tamnije i deblje.

Brijanje ne stvara nove folikule, ne ubrzava biološki rast i ne menja stvarnu debljinu dlake. Menja izgled njenog vidljivog kraja.

To se posebno primjećuje na bradi i iznad usne. Dok je osoba čupala nekoliko dlaka pincetom, zona je dugo izgledala glatko. Posle prelaska na brijanje vide se kratke tamne tačke i oseća se strnište. Utisak može biti lošiji iako se broj dlaka nije povećao.

Ipak, ni rečenica „to je samo od brijanja“ nije dovoljna. Brijanje je jedno moguće objašnjenje koje treba proveriti, a ne unapred donesen zaključak.

Dlake ne prate kalendar termina

Folikuli u istoj zoni nisu svi u istoj fazi. Neke dlake aktivno rastu, neke miruju, a neke još nisu postale vidljive na površini kože.

Laser najbolje deluje na odgovarajuću pigmentovanu dlaku u aktivnoj fazi rasta. Zato jedan tretman ne može jednako obuhvatiti svaki folikul i zato je obično potrebno više dolazaka. Tretirane dlake takođe mogu ostati vidljive neko vreme pre nego što postepeno izađu iz kože.

Zbog toga rast ponekad izgleda kao da dolazi u talasima. Jedne nedelje zona je skoro čista. Kasnije se pojavi druga grupa i klijent ima osećaj da se sve vratilo odjednom. Laser nije „probudio uspavane korene“. Osoba vidi drugi deo ciklusa koji prirodno nije usklađen.

Vreme fotografisanja lako zavara. Fotografija pet dana posle jednog tretmana i fotografija tri nedelje posle drugog ne prikazuju isto stanje. Isto važi kada je jedna slika napravljena odmah nakon brijanja, a druga posle nekoliko dana rasta.

Posle prvog tretmana smanjenje je delimično, ne potpuno. Jedna fotografija, snimljena u nezgodnom trenutku, ne može dokazati ni uspeh ni pogoršanje.

Kada počne kurs, zonu gledamo drugim očima

Pre kursa osoba možda gotovo nikada nije posmatrala pazuhe ili noge pod jakim svetlom. Kada uloži vreme, novac i očekivanje u tretmane, počinje svakodnevno da proverava kožu.

To je sasvim razumljivo. Kada čekamo promenu, detalji postaju važniji.

Rast takođe može postati neujednačen. Tri tamne dlake pored glatkog dela kože često privuku više pažnje nego deset ravnomerno raspoređenih. Kontrast je stvaran, ali sam po sebi ne govori da je broj dlaka porastao.

Zato su početne fotografije vredne. To nisu reklamne slike sa uljepšanim svetlom. To je radna evidencija napravljena uz saglasnost, iz istog ugla, sa razumne udaljenosti i uz jasno označenu granicu zone.

Bez takve osnove današnja koža se poredi sa sećanjem na kožu koja je možda upravo bila depilirana voskom ili pincetom. Sećanje nije naročito precizan merni instrument.

Ponekad je pojačan rast stvaran

Sada dolazimo do neprijatnog, ali važnog dela. Posle laserskih i IPL tretmana opisan je rijedak neželjeni efekat koji se zove paradoksalna hipertrihoza. Jednostavno rečeno, dlaka u tretiranoj zoni ili oko nje postane brojnija, tamnija ili grublja nego pre.

Lice i vrat zahtevaju posebnu pažnju. Sistematski pregled koji je obuhvatio 9.733 pacijenta dao je objedinjenu procenu učestalosti od oko tri odsto, ali su se rezultati istraživanja mnogo razlikovali. To ne znači da je lični rizik svakog klijenta tačno tri odsto. Pouzdanije zapažanje bilo je vezano za mesto: prijavljeni slučajevi bili su snažno koncentrisani na lice i vrat, dok su drugdje bili znatno rjeđi.

Mehanizam nije potpuno razjašnjen. Lako je svu krivicu pripisati slaboj postavci, jednom uređaju ili jednoj grešci operatera, ali dokazi ne podržavaju tako uredno objašnjenje za svaki slučaj. Značaj mogu imati zona, svojstva dlake, hormonski uticaji, uređaj i način izvođenja tretmana.

Sumnja postaje ozbiljnija kada se dlake pojave van stare granice, kada tanke dlake postanu očigledno tamnije ili grublje i kada se promena nastavlja iz tretmana u tretman u uporedivim uslovima.

Ni tada jedna fotografija nije dijagnoza. Ona je razlog da prestanemo da nagađamo i ponovo procenimo situaciju.

Dobra provera počinje redosledom događaja

Zamislimo da klijentkinja posle drugog tretmana pošalje fotografiju brade. Prvi zadatak terapeuta nije da brani uređaj ili objašnjava kako su drugi klijenti zadovoljni. Pitanje se odnosi na ovu zonu, u ovom trenutku.

Koristan odgovor može da zvuči ovako:

„Vidim zašto vas ovo brine. Na osnovu jedne fotografije ne možemo znati da li dlaka zaista ima više ili sada izgleda drugačije zbog brijanja i trenutka izrastanja. Proverićemo kada ste brijali zonu, kada ste prvi put primetili promenu i gde je bila početna granica tretmana. Tek onda ćemo odlučiti o sledećem koraku.“

Nakon toga se vraćamo početnim fotografijama i mapi zone. Da li su te dlake postojale ranije? Da li je taj deo bio tretiran? Jesu li slike napravljene nakon sličnog broja dana od brijanja? Da li je klijent prešao sa čupanja na brijanje? Da li je bilo relevantnih promena zdravlja ili terapije?

Svetlo menja sliku više nego što očekujemo. Brada fotografisana pored prozora i ista brada pod plafonskom lampom mogu izgledati kao dve različite gustine. Važni su i udaljenost kamere, ugao, automatsko izoštravanje i dužina dlake.

Ako početna fotografija nije upotrebljiva, to treba reći. „Nemamo uporedivu sliku, pa danas ne možemo dokazati ni povećanje ni smanjenje. Napravićemo dobru početnu evidenciju sada i pratiti je.“ Poštena neizvesnost je stručnija od izmišljene preciznosti.

Dok slika ne postane jasnija, ne treba širiti zonu, dodavati neplanirani prolaz ili menjati parametre po osećaju. Nastavak tretmana može biti jedna od mogućnosti posle kvalifikovane procene, ali nije automatski lek za neobjašnjenu promenu.

Kada pitanje izlazi iz okvira salona

Laserska epilacija deluje na odgovarajuću dlaku. Ne postavlja dijagnozu i ne leči uzrok novog rasta.

Ako se grube dlake brzo pojavljuju i na netretiranim delovima tela, ili promenu prate nepravilan ciklus, izražene akne, prorjeđivanje kose, promena glasa ili drugi novi simptomi, potrebna je medicinska procena. Dermatolog, ginekolog ili endokrinolog može ispitati uzroke koji nisu u nadležnosti terapeuta.

Terapeut ne treba da dijagnostikuje sindrom policističnih jajnika na osnovu fotografije, predlaže spisak hormonskih analiza ili savetuje prekid terapije. Njegov posao je da zabeleži promenu, objasni zašto je potrebna procena i zaustavi odluku za koju tim nema dovoljno podataka.

Stručnost nije brz odgovor

U mnogim slučajevima utisak da ima više dlaka može se objasniti brijanjem, trenutkom poređenja, kontrastom ili lošom početnom fotografijom. Ponekad se rast zaista promenio i kurs treba ponovo razmotriti.

Dobar terapeut ne mora za trideset sekundi da zna uzrok. Mora da izbegne omalovažavanje klijenta, prodaju novog tretmana kao gotovog rješenja i skrivanje neizvesnosti iza stručnih izraza.

Korisno obećanje je manje i poštenije: uporedićemo kako treba, reći šta podaci pokazuju, priznati šta ne mogu da pokažu i izabrati sledeći korak bez rada na autopilotu.